Kada čovek prvi put vidi cenu laboratorijskog dijamanta, prvo pitanje je gotovo uvek isto: zašto je toliko jeftiniji od prirodnog ako je isti kamen?
Odgovor je logičan i nema ničeg misterioznog u njemu. Cena nije pokazatelj kvaliteta – cena je pokazatelj troška nastajanja i lanca snabdevanja.
Prirodni dijamant: put koji košta
Da bi prirodni dijamant stigao do vašeg prsta, mora da prođe kroz izuzetno dug i skup proces.
Istraživanje
Pre nego što rudnik počne sa radom, kompanije troše milione dolara na geološka istraživanja, testove i analizu terena – godinama.
Rudarenje
Eksploatacija dijamantskih nalazišta podrazumeva ogromnu infrastrukturu: mašine, energiju, osoblje, bezbednosne mere.
Transport i bezbednost
Sirovi dijamanti se transportuju uz stroge sigurnosne protokole iz rudnika (koji se najčešće nalaze u Africi, Rusiji ili Australiji) do centara za brušenje u Indiji, Belgiji ili Izraelu.
Brušenje i poliranje
Specijalizovani majstori brusači godinama razvijaju veštinu. Jedan karat finiširanog dijamanta može zahtevati veliki broj sati preciznog ručnog rada.
Sve ovo – istraživanje, rudarenje, transport, brušenje, – ulazi u konačnu cenu proizvoda.
Laboratorijski dijamant: kraći put, niži trošak
Laboratorijski dijamant preseca gotovo svaki korak tog dugačkog lanca.
Nema istraživanja terena. Nema rudnika. Nema dalekog transporta. Nema ekološke kompenzacije. Laboratorija je na fiksnoj lokaciji, sa kontrolisanim procesom i predvidivim troškovima.
Brušenje je isto – jer je kamen isti i zahteva istu veštinu i preciznost. Ali sve pre brušenja košta manje.
Rezultat: laboratorijski dijamant iste veličine, oblika i 4C kategorije kao prirodni dijamant može koštati 50–70% manje.
Šta niža cena ne znači
Niža cena ne znači manji kamen.
Niža cena ne znači slabiji sjaj.
Niža cena ne znači manje trajnosti.
Niža cena ne znači da nema sertifikata.
Niža cena ne znači da je to „lažni“ dijamant.
Niža cena znači isključivo to – da je put od laboratorije do vašeg prsta bio kraći i manje skup.
Praktičan primer:
Zamislite da imate budžet od 2.000 EUR za vereničko prstenje.
Za taj iznos, sa prirodnim dijamantom mogli biste da kupite dijamant od otprilike 0,50 karata sa solidnim 4C karakteristikama.
Sa laboratorijskim dijamantom istog budžeta, mogli biste da kupite dijamant od 1,00 do 1,20 karata sa sličnim 4C vrednostima.
Ista suma novca. Isti sjaj. Dvostruko veći kamen.
Cena i vrednost nisu ista stvar
Vrednost dijamanta nije samo u tome šta plaćate već u tome šta dobijate. Sjaj koji gledate i sertifikat koji potrvrđuje kvalitet idu u prilog laboratorijskom dijamantu dok retkost, dugoročno održavanje vrednosti i simbolika favorizuju prirodni dijamant.
Visoka cena prirodnog dijamanta reflektuje trošak ekstrakcije i retkost. Nasuprot tome lab dijamanti su sve dostupniji i povećanje konkurencije među proizvođačima čini da su cene niže nego pre par godina. Treba biti pošten pa reći da retkost može činiti prirodni dijamant vrednijim ali ga ne čini lepšim i trajnijim od lab grown dijamanta.
U Luminore verujemo da vrednost za svakog kupca treba da bude ono što su njemu važni prioriteti koje je odredio prilikom kupovine.
Pronađite vaš Luminore dijamant i vidite šta je moguće u vašem budžetu.
Nastavite čitanje: IGI i GIA sertifikati za laboratorijske dijamante — koja razlika i zašto je važna
